Najnovije poruke 'Terapja psihoze' | Mojlek

Terapja psihoze od drogba @ Fri, 29 Feb 2008 09:42:19 -0000

drogba — Fri, 29 Feb 2008 09:42:19 -0000

hvala na informacijama.sada smo dobro upoznati pa cemo se lakse i suociti sa problemom.

forum je odlican jer pravi ljudi daju strucne informacije,a i brzo se dobijaju odgovori.bicu i dalje tu pratiti,ponesto i pitati sto me zanima.cujemo se

Terapja psihoze od Filip @ Fri, 29 Feb 2008 09:31:36 -0000

Filip — Fri, 29 Feb 2008 09:31:36 -0000

a jel se i uz butirofenone uzima npr. artane?

Da, zbog istih neželjenih efekata.

ili je to sve individualno u zavisnosti od reakcije pacijenta na terapiju,te stanja u kome se nalazi?

Da, to je razlog zbog čega je lakar propisao ovu terapiju. Ona je propisana i na osnovu uvida u prethodni tok bolesti i tada primenjene terapije.

Važno je da pratite tok terapije i da na sve promene ukazujete lekaru koji vodi terapiju kako bi se ona menjala i prilagođavala stanju pacijenta i sprečila pojava neželjenih efekata.

Terapja psihoze od drogba @ Fri, 29 Feb 2008 09:11:41 -0000

drogba — Fri, 29 Feb 2008 09:11:41 -0000

a jel se i uz butirofenone uzima npr. artane?

i zasto se u terapiji ne koriste bezbedniji lekovi koji ne izazivaju diskineziju – npr. leponex , rispolept ?ili je to sve individualno u zavisnosti od reakcije pacijenta na terapiju,te stanja u kome se nalazi? ili i ovi noviji antipsihotici imaju neka ozbiljnija nezeljena dejstva koja bi ogranicavala njihovu upotrebu? jer sto ne koristiti lek koji ne izaziva tako ozbiljno nezeljeno dejstvo poput tardivne diskinezije?

Terapja psihoze od Filip @ Fri, 29 Feb 2008 08:43:45 -0000

Filip — Fri, 29 Feb 2008 08:43:45 -0000

Tardivna dikinezija se manifestuje ritmičnim, nevoljnim pokretima jezika, vilice i lica. Javlja se obično, posle duge upotrebe kod obe vrste antipsihotika (fenotiazini i butirofenoni).

Postoji mišljenje da ukidanje terapije kod prvih simptoma tardivne diskinezije (kako ih recimo opisuju: “crvuljasti pokreti jezika”) može da spreči potpuni razvoj simptoma.

Sami antipsihoptični lekovi ostvaruju anksiolitički efekat i mislim da će lekar ubrzo iz terapije isključiti benzodiazepine.

Ja sam mislio da su ovi lekovi neophodni da se pacijent smiri,vrati u normalno funkcionisanje te emotivno izdigne iz stanja u kome se nalazi,da bi bio otvoreniji za razgovor sa dobrim psihoterapeutom.Te da se vidi sta je u sustini problem koji izaziva takvo stanje.Psihoza je i mehanizam odbrane ljudske psihe.Da li negde gresim?Da li se psihoza zauvek mora drzati pod kontrolom lekovima?Ili je moguce izlecenje?

Vaša pitanja su suštinska i tako teška da se na njih da jednostavan odgovor. Medikamenta terapija je potrebna da bi se omogućio “pristup” pacijentu od strane terapeuta, kao i za njegovo uklapanje u “normalnost” okruženja. Uzrok i nastanak psihoza i dalje su predmet teorija i različitih pristupa (kada se radi o pravim-endogenim psihozma).

Reaktivne psihoze i granični poremećaji, duboke neuroze sa psihotičnim epizodama mogu se smatrati, kako kažete, mehanizmom odbrane i u ovim slučajevima psihoterapijski pristup je veoma značajan.

Terapja psihoze od drogba @ Thu, 28 Feb 2008 22:54:23 -0000

drogba — Thu, 28 Feb 2008 22:54:23 -0000

Sve je u redu,samo mi ukazite kad preteram sa detaljima.

Saopsteno je lekaru za preveliku usporenost koja ometa bilo kakvo funkcionisanje.Smanjena je doza haldola,ali i dalje je pacijent usporen previse.

Pacijent 49 god.Terapija metotenom je trajala 4,5 god. Nakon poboljsanja terapija je lagano ukidana. Posle izvesnog vremena vratile su se tegobe u vidu velike uznemirenosti, nesanice, te je ukljucena ova koju sam naveo pre oko 3 nedelje. Svi su lekovi u terapiji- artane i largactil izjutra, potom haldol ,a bensedin 3×1 od 5mg. Ono sto nas je prvo zabrinulo je prevelika kolicina lekova,te usporenost koja ometa normalno funkcionisanje.Pretpostavljam da lekar to najbolje zna jer vidim dva antipsihotika,dva benzodiazepina.(ne cudi me usporenost po tome) No,ipak mi se cini da je previse akcenta stavljeno na terapiju lekovima,a nikakvog razgovora nije bilo.No to je vec neko drugo pitanje.

Ja sam mislio da su ovi lekovi neophodni da se pacijent smiri,vrati u normalno funkcionisanje te emotivno izdigne iz stanja u kome se nalazi,da bi bio otvoreniji za razgovor sa dobrim psihoterapeutom.Te da se vidi sta je u sustini problem koji izaziva takvo stanje.Psihoza je i mehanizam odbrane ljudske psihe.Da li negde gresim?Da li se psihoza zauvek mora drzati pod kontrolom lekovima?Ili je moguce izlecenje? Pretpostavljam da zavisi od slucaja do slucaja…

Ako mozete poblize da mi pojasnite kako se manifestuje tardivna diskinezija i u kom se ona procentu javlja,jer ako sam razumeo ireverzibilan je poremecaj?
Da li je haldol ipak bezbedniji od largactila i metotena po pitanju simptoma parkinsonizma ili diskinezije?

Terapja psihoze od Filip @ Thu, 28 Feb 2008 19:15:57 -0000

Filip — Thu, 28 Feb 2008 19:15:57 -0000

Imate apsolutno pravo. Slobodno pitajte, ali se ne ljutite, molim Vas, kad Vam ukažem na to da ulazimo u domen stručne rasprave.

Moram da Vam još jednom naglasim da promena terapije zavisi od dijagnoze i ciljeva terapije koje je ustanovio lekar. Ono što možete, to je da sve neželjene efekte koje ste primetili saopštite lekaru da bi na osnovu toga eventualno došlo do promena u terapiji.

Problem sa terapijom psihoza je u tome što je ona neprestana. Skoro da nema lekovova koji neće pokazati neželjene efekte u dugotrajnoj terapiji.

Ono što ne znam je: koliko dugo terapija traje, koliko godina ima pacijent i da li su svi lekovi u terapiji od početka i kakav je način doziranja?

Molim Vas da napišete ove podatke i onda ćemo moći da možda i detaljnije prokomentarišemo i pomognemo.

Terapja psihoze od drogba @ Thu, 28 Feb 2008 17:25:36 -0000

drogba — Thu, 28 Feb 2008 17:25:36 -0000

Postovani,
na ovaj forum sam se javio da bih dobio informacije o lekovima kao pacijent.I samo kao pacijent!
Nijednog trenutka nisam zeleo da ulazim u strucnu raspravu.Niti imam nivo znanja za tako nesto niti mi je to bila namera.Tim pre sto se radi o konkretnom porodicnom slucaju sa kojim zelim i moram biti upoznat da bih mogao vise da pomognem.Prava i strucna informacija je meni vaznija od onoga sto mogu da cujem od drugih nestrucnih ljudi,ili cak onoga sto pise u uputstvu o leku.Zato sam se Vama obratio.Jer Vas smatram strucnjacima koji aktivno prate lekove i imaju pravovremene informacije o njihovoj primeni.

Da,odgovori jesu konkretni,ali su mi neke stvari i dalje nejasne.Imam li tada pravo da pitam opet i trazim detaljniji odgovor bez straha da cu uci u domen strucne rasprave?
Koja je onda svrha ovog foruma,ako ne mogu da dobijem odgovore koji bi mi pomogli da razumem ono sto mi je nejasno?

Terapja psihoze od Filip @ Thu, 28 Feb 2008 16:00:44 -0000

Filip — Thu, 28 Feb 2008 16:00:44 -0000

Poštovani, budući kolega, farmaceuta ne motiviše strah već ga obavezuje odnos prema terapiji i pacijentu. Odgovori koje dobijate su konkretni i odnose se na pitanja koja postavljate.

U prethodnim odgovorima je komentrisana terapija i date preporuke, a savetovalište nije namenjeno za stručnu raspravu.

Terapja psihoze od drogba @ Thu, 28 Feb 2008 13:38:42 -0000

drogba — Thu, 28 Feb 2008 13:38:42 -0000

Imam utisak da mi odgovarate uopsteno u strahu da ne uticete na eventualnu samovoljnu odluku o promeni terapije.I to je u redu.Bez brige,no ja bih voleo da detaljnije o tome znam jer me zanima i zato sto studiram farmaciju,no tek sam na pocetku – daleko je farmakologija.
Procitao sam da haldol ima slicne efekte kao metoten ili largactil ,ali je iz druge hem.grupe lekova.Da li on izaziva jatrogeni parkinsonizam i tardivnu diskineziju?
Ako ne deluju odmah,zbog cega je to?
Tardivna diskinezija je prilicno ozbiljna,u kom procentu se javlja?I zasto se onda danas ne koriste lekovi koji je ne izazivaju – leponex , rispolept?

Terapja psihoze od Filip @ Thu, 28 Feb 2008 08:47:41 -0000

Filip — Thu, 28 Feb 2008 08:47:41 -0000

Dakle,artane se uzima da suzbije nezeljene efekte largactila.Tj.da njega nema u th,ne bi bilo ni artana,ako sam razumeo?

Da, Artane spada u grupu antiparkinsonika (lekovi u terapiju parkinsonove bolesti) i uključuje se zbog neželjenih efekata antipsihotičnih lekova.

Sta je to tardivna diskinezija?

Poremećaji pokreta mišića lica, nevoljni pokreti i grčevi na licu.

Psihoze su hronična oboljenja i zahtevaju primenu stalne terapije, kao i stalne kontrole lekara i usaglašvanje doznog režima.

Ovi lekovi deluju preko regulacije neurotransmitera (dopamina) u centralnom nervnom sistemu pa se i prekid i promena terapijskog pristupa odvijaju po preporuci lekara i uz njegovu kontrolu.

Terapja psihoze od drogba @ Wed, 27 Feb 2008 23:17:28 -0000

drogba — Wed, 27 Feb 2008 23:17:28 -0000

Dakle, artane se uzima da suzbije nezeljene efekte largactila .Tj.da njega nema u th,ne bi bilo ni artana,ako sam razumeo?

Da li antipsihotici deluju odmah ili im je potrebno odredjeno vreme,i da li se naglo ili postepeno iskljucuju (koji su razlozi svega toga ako postoje) ?

Sta je to tardivna diskinezija?

Terapja psihoze od Filip @ Wed, 27 Feb 2008 20:47:11 -0000

Filip — Wed, 27 Feb 2008 20:47:11 -0000

Largactil i Haldol spadaju u grupu antipsihotika kod kojih su izraženi neželjeni efekti koje uočavate kao usporenost i sedaciju. Kod largactila je i nešto više izražen neželjeni efekat koji se manifestuje nevoljnim radnjama (treptanje ili nekordinisani pokreti) zbog čega se u terapiju uvodi Artane .

Benzodiazepinski anksiolitici kao što su Bensedin i Flormidal mogu da utiču na produbljivnje ovog sedativnog efekta.

Flormidal se prepisuje kod poremećaja sna.

Terapijski pristup određuje specijalista, neuropsihijatar, prema dijagnozi i prema ostvarenim efektima terapije.

Terapja psihoze od drogba @ Wed, 27 Feb 2008 09:47:42 -0000

drogba — Wed, 27 Feb 2008 09:47:42 -0000

Postovani,u porodici imam slucaj psihickog poremecaja,pa bih vas molio da mi objasnite sledecu terapiju(tj.koja je uloga svakog od ovih lekova)

largactil
haldol
artane
bensedin
flormidal

Cuo sam da ovi lekovi imaju dosta nezeljenih efekata.Da li je tacno? I brine me prevelika usporenost od kada se uzima ova terapija,usporeno hodanje,prica,treptanje….Da li se to moze korigovati,i da li postoji neka “bezbednija terapija” iz oblasti antipsihotika?

Hvala unapred